Elektronska industrija se tokom prethodnih decenija uvukla u svaku poru ljudskog života pa je danas doslovno nemoguće zamisliti život bez svih tih elektronskih uređaja koji nam život čine kvalitetnijim, ali i zabavnijim. Ukoliko posmatramo isključivo razvojni put elektronskih uređaja namenjenih zabavi, zaključujemo da su gotovo sve njegove “saobraćajne trake” vodile ka današnjem fenomenu kojeg nazivamo “gaming” iliti gejming. Ukoliko ste ljubitelj elektronske zabave, verujemo da će naša mala istorija gejminga biti zanimljivo štivo koje će vas podsetiti na neka sada već davna vremena, dok će mlađi gejmeri imati priliku da saznaju i ponešto što verovatno nisu znali.
Najnovije video-igre predstavljaju nepresušan izvor kvalitetne zabave, zbog čega i jesu toliko popularne. Međutim, elektronska zabava se nije oduvek bazirala na računarima i gaming konzolama. Naprotiv, ranijih godina je i mehanika igrala veliku ulogu u svetu zabave, a jedan od najpopularnijih mehaničko-elektronskih zabavnih uređaja svih vremena je čuveni fliper.
Fliperi – preteča savremenog gejminga
Verovali ili ne, prvi fliper je nastao pre više od 100 godina, zbog čega mnogi, s pravom, flipere smatraju prvim gaming mašinama. Naravno, prvi fliperi su u potpunosti bili mehanički, a elektronika je kod flipera počela da se primenjuje “tek” 1933. godine. U zavisnosti od starosti čitaoca, ovaj deo teksta bi se mogao nazvati i praistorija gejminga. No, za nas malo starije, fliperi su ipak samo istorija gejminga. ?
U svim fazama razvoja flipera, njihovu osnovu je činio takozvani plejfild (eng. playfield), tj. dugačka tabla, blago nagnuta ka igraču, na kojoj su se nalazile mete raznih oblika i veličina, koje je igrač trebalo da pogodi kuglicom. Interakcija između igrača i nestašne kuglice odvijala se pomoću dva flipera (popularno zvana “pipci”) koji su se nalazili u dnu plejfilda. Na igračevu komandu, fliperi su udarali kuglicu, a igrač je na taj način pokušavao da pogodi mete na plejfildu, pritom nedozvoljavajući da kuglica upadne u “provaliju” koja se nalazila između dva flipera jer bi to značilo izgubljen “život”.
Uvođenjem elektronike, fliperi su postali znatno napredniji – mete su postale pokretne, dodate su brojne rampe i tobogani, dodati su svetlosni i zvučni efekti, omogućena je igra sa više kuglica istovremeno… Takođe, igra je dobila i takozvane misije, tj. zadatke i ciljeve koje je igrač trebalo da ostvari, a sve se prikazivalo na ekranu koji se nalazio na “glavi” flipera. Naravno, krajnji cilj je bio da igrač sakupi što više poena pre nego što iskoristi sve raspoložive kuglice.
Inače, pravi naziv ovog uređaja za elektronsku zabavu zapravo nije fliper, nego pinbol (eng. pinball), ali je u našim krajevima od davnina poznat kao fliper. Zbog svojih pozamašnih gabarita, ali i visoke cene, flipere je samo mali broj ljudi imao u kući i bili su rezervisani za bogate porodice, a ostali su ih igrali u zabavnim parkovima ili na vašarima, a često su bili postavljeni i u ugostiteljskim objektima.
Fliperi postoje i danas, a postoje i kolekcionari flipera. U kolekcijama pasioniranih zaljubljenika u flipere se neretko mogu videti i modeli koji su bili veoma popularni i / ili retki, a vrednost takvih primeraka je neretko veća od vrednosti dobrog, novog automobila.
Prve kućne gaming konzole
Sve je počelo davne 1972. godine, kada mnogi od vas, koji danas čitate ovaj tekst, nisu bili ni rođeni. Da, upravo te godine je kompanija Magnavox kreirala prvu svetsku gaming konzolu, po imenu Odyssey. Zapravo, Odyssey je inicijalno bio zamišljen kao platforma na kojoj će vojnici trenirati. Taj plan je kasnije odbačen, a Odyssey postaje prva kućna gejming konzola na svetu. Kao i najnovije gaming konzole, i Magnavox Odyssey konzola se povezivala na televizor. Najpopularnije igre bile su Peripheral, Simon Says i Haunted House. Ono što ćete primetiti pogledom na sliku koja sledi je vrlo neobičan kontroler, od kojeg se savremeni kontroleri za gaming konzole prilično razlikuju, iako im je svrha ista.
Dve godine kasnije, tačnije 1974. godine, japanska kompanija ATARI, koja je i danas prisutna u industriji video-igara i elektronske zabave, predstavila je svoju prvu kućnu gaming konzolu po imenu Home Pong. Konzola je dobila ime po igri Pong – jedinoj igri koja se nalazila unutar njene skromne memorije.
Kada je reč o kućnim gaming konzolama, verovatno najbitniji momenat u istoriji razvoja ovih uređaja je trenutak kada je japanska kompanija Nintendo predstavila uređaj po imenu Nintendo Entertainment System (poznat i kao NES), što se dogodilo 1985. godine. Bila je to prava prekretnica na putu razvoja kućnih gaming konzola, a NES je obeležio čitavu jednu eru u svetu video-igara. Čuvena video-igra “Super Mario Bros“, koja je debitovala upravo na NES konzoli, i danas predstavlja sinonim za video-igre, zajedno sa igrama “The Legend of Zelda” i “Mega Man“.
Razvoju kućnih gaming konzola su se, u kasnijem periodu, pridružile i kompanije SEGA, Sony i Microsoft, čije proizvode i danas i pamtimo i koristimo.
Arkadne video-igre
Kada se spomene istorija gejminga, nedopustivo je ne osvrnuti se i na legendarne arkadne video-igre. Za nas koji smo rođeni sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, arkadne video-igre su posebno drage uspomene. Obilazili smo zabavne parkove, kupovali žetone i uživali u zabavi koju je današnjim tinejdžerima verovatno nemoguće opisati.
Bili su to aparati nešto većih dimenzija, opremljeni ekranom, džojstikom (upravljačkom palicom) i nekolicinom tastera koji su služili za pucanje, ubrzavanje, kočenje, skakanje i slične radnje, u zavisnosti od igre, a nekada i volanom. Kada je reč o samim naslovima, tj. raspoloživim igrama koje su postojale u formi arkadnih mašina, na raspolaganju su bile gotovo sve igre koje su se u to vreme mogle igrati i na kućnim gejming konzolama, kao što su Space Invanders, Pac-Man, Donkey Kong, Galaga i druge.
Poput flipera, arkadne igre danas imaju kako nostalgičnu tako i kolekcionarsku vrednost.
Nintendo Game Boy – prva prenosna gaming konzola
Veliki uspeh kompanije Nintendo je nastavljen 1989. godine kada je tržištu predstavljena prva prenosna konzola sa izmenjivim kertridžima sa igrama – Nintendo Game Boy. Zahvaljujući malim dimenzijama i baterijskom napajanju, svoj svet zabave ste mogli da ponesete gdegod da krenete, a mogli ste da se igrate i u gradskom prevozu, na školskom odmoru i slično. Najveći nedostatak Game Boy konzole bio je nemogućnost snimanja dostignutog nivoa u igri pa biste nakon ponovnog uključivanja konzole ili zamene baterija morali da igrate igru ispočetka. U nekim igrama je ovaj problem prevaziđen tako što je svaki sledeći nivo do kojeg stignete imao svoju jedinstvenu šifru koja bi vam bila prikazana na ekranu. Pri novom počeku igre je trebalo samo da unesete dobijenu šifru kako biste igru nastavili od nivoa do kog ste ranije stigli, bez potrebe za ponovnim prelaženjem svih prethodnih nivoa.
Inače, autor ovog teksta je ponosni vlasnik originalne i potpuno ispravne Nintendo Game Boy konzole i nekolicine kertridža sa igrama. Divna uspomena na neke bezbrižne dane odrastanja. Naravno, najnovije džepne gaming konzole nude neuporedivo više, uz mogućnost online igranja, ali svako vreme ima svoje čari pa je i Game Boy nekada bio pravo čudo tehnike koje je svako želeo u svom džepu ili rancu.
Prve igre na računarima
Nakon pojave prvih personalnih računara, svetlost dana su ugledale i prve računarske video-igre. U skladu sa tadašnjim tehnološkim mogućnostima, prve računarske video-igre su bile više nego skromne, kako u grafičkom smislu tako i u smislu samog gejmpleja.
Mnogi smatraju da je era pravih računarskih video-igara, koje su se igrale na kućnim računarima, počela 1982. godine, dolaskom legendarnog Commodore 64 računara. Bile su to igre koje je karakterisala “ozbiljna” grafika, uz gejmplej koji je za to vreme bio više nego impresivan. Verovali ili ne, kao medijum za čuvanje igara i programa za Commodore 64 računar korišćene su magnetne trake u formi audio-kaseta. Da, ovaj računar je koristio iste kasete kao i tadašnji muzički uređaji, a takozvani “kasetofon” je bio deo osnovne opreme Commodore 64 računara.
Nakon velikog uspeha sa Commodore 64 modelom, kompanija Commodore je 1985. predstavila svoj novi model kućnog računara, po imenu Amiga, koji je video-igre, ali i programe, podigao na sasvim novi nivo.
Nakon kompanije Commodore, svoje kućne računare su predstavile i druge kompanije, poput japanskog Atari-ja, igre su postajale sve kvalitetnije i grafički bogatije, a istorija gejminga je dobijala nova, sve zanimljivija poglavlja.
Tempo razvoja video-igara, pa tako i samog gejminga, je značajno ubrzan pojavom personalnih računara sa izmenjivim grafičkim karticama. Svojevrsni zaokret u razvoju video-igara nastao je sa pojavom interneta pa tako danas igre igramo online, a saborci ili protivnici nam mogu biti igrači iz različitih delova sveta. Grafička unapređenja, koja su omogućena najsavremenijim grafičkim karticama, čine da današnje video-igre izgledaju veoma realistično i uverljivo, u toj meri da često čak i ne odaju utisak da je reč o video-igri.
Da li i vi kod kuće posedujete neki komad istorije gejminga, u vidu nekog starog računara ili gaming konzole, pa možda čak i flipera? Koja igra je u vama ostavila neizbrisiv trag i rado je se sećate? Kako izgleda vaša lična istorija gejminga i koji su je uređaji obeležili?
Pročitajte i druge tekstove iz rubrike Slobodno vreme.
